😱 NASTAVAK PRIČE – U LUKSUZNOM HOTELU POVUKLA SAM NEOBIČNU RUČICU U TUŠ-KABINI, A ONO ŠTO SE DOGODILO NAKON TOGA NIKADA NEĆU ZABORAVITI! 😂
Ubrzo se začulo neko čudno lupanje iz susjedne prostorije.
Prvo sam pomislila da neko pomjera namještaj. Međutim, nekoliko sekundi kasnije začula sam muški glas kako viče:
„Halo! Ima li koga?!“
Zaledila sam se.
Stajala sam nasred tuš-kabine, potpuno mokra i prekrivena sapunicom, pokušavajući shvatiti šta se događa.
Ponovo sam pogledala onu ručicu.
„Ma nema šanse da je ovo povezano“, pomislila sam.
I onda sam je, naravno, povukla TREĆI PUT!
U tom trenutku začulo se još jače lupanje, a zatim glas:
„GOSPOĐO, MOLIM VAS, PRESTANITE TO DA RADITE!“
Srce mi je skoro iskočilo iz grudi!
„Ko je to?!“, povikala sam.
„Hotelsko osoblje! Samo nemojte više povlačiti ručicu!“
Nisam znala da li da vrištim ili da se smijem.
Brzo sam završila tuširanje, umotala se u peškir i istrčala iz kupatila.
Moj dečko je ležao na krevetu i gledao televiziju kao da se ništa ne događa.
„JESI LI TI ČUO ŠTA SE DESILO?!“
Pogledao me zbunjeno.
„Šta?“
„NEKO MI JE PRIČAO IZ TUŠ-KABINE!“
Počeo se smijati.
„Ma daj, šta si popila?“
„NIŠTA! NEKO JE VIKAO DA PRESTANEM POVLAČITI RUČICU!“
Taman kada sam to izgovorila, začulo se kucanje na vratima.
Dečko je otvorio vrata.
Ispred nas je stajao čovjek u hotelskoj uniformi, sav zadihan, s mokrom košuljom i izrazom lica koji nikada neću zaboraviti.
„Dobro veče“, rekao je pokušavajući ostati ozbiljan. „Izvinite što smetam, ali imamo jedan mali problem.“
Moj dečko ga je pogledao.
„Kakav problem?“
Čovjek je duboko uzdahnuo.
„Da li je neko od vas koristio tuš u posljednjih deset minuta?“
Polako sam podigla ruku.
„Ja…“
„I da li ste možda povlačili jednu malu metalnu ručicu?“
„Jesam… tri puta.“
Čovjek je zatvorio oči.
„TRI PUTA?!“
„Pa da… Nisam znala čemu služi.“
Dečko je već počeo da se smije.
A onda je radnik izgovorio rečenicu zbog koje sam poželjela propasti u zemlju.
„GOSPOĐO, TO NIJE RUČICA ZA TUŠ. TO JE RUČNA KOMANDA ZA HITNO ISPIRANJE SERVISNOG ODVODA!“
Gledala sam ga u nevjerici.
„Molim?!“
„Prvi put ste aktivirali ispiranje. Drugi put ste ga ponovo pokrenuli. A treći put ste napravili takav pritisak da je voda izbila kroz servisni otvor u prostoriji iza vašeg kupatila!“
Dečko se uhvatio za stomak od smijeha.
Ja sam samo stajala i gledala čovjeka.
„Čekajte… hoćete da kažete da sam ja nekoga okupala?“
Radnik je slegnuo ramenima.
„Pa… mene.“
U tom trenutku nastala je tišina.
A onda je moj dečko počeo da se smije toliko glasno da je morao sjesti na krevet.
„ČEKAJ, ČEKAJ! TI SI ČOVJEKA TRI PUTA POLILA VODOM?!“
„NISAM NAMJERNO!“, viknula sam.
Hotelski radnik se napokon nasmijao.
„Ma nije strašno, gospođo. Samo sam prvi put pomislio da je kvar. Kad se drugi put ponovilo, otišao sam da provjerim ventil. A kad je treći put krenula voda, shvatio sam da neko mora biti u tušu.“
„Pa zašto onda ta ručica stoji tamo?!“, upitala sam.
„Zato što je kupatilo nedavno renovirano. Trebalo je da bude uklonjena, ali očigledno nije.“
Bilo mi je lakše kada sam shvatila da nisam napravila ozbiljnu štetu.
Čovjek se izvinio zbog propusta, rekao da će odmah poslati majstora i ponudio nam drugu sobu.
Mislila sam da je tu kraj mojim mukama.
Ali nije bio!
Sljedećeg jutra sišli smo na doručak.
Hotel je bio pun gostiju.
Uzela sam tanjir, sipala kafu i krenula prema našem stolu.
U tom trenutku čula sam poznat glas iza sebe.
„Dobro jutro, gospođo!“
Okrenula sam se.
Bio je to isti radnik od sinoć!
Samo što sada nije bio sam.
Pored njega su stajala još dvojica kolega.
Jedan od njih me pogledao i nasmijao se.
„AHA, ZNAČI VI STE ONA GOSPOĐA ŠTO JE SINOĆ TESTIRALA PROTIVPOPLAVNI SISTEM!“
Moj dečko je bukvalno prasnuo u smijeh.
Ja sam pocrvenjela kao paradajz.
„Molim vas, nemojte me zezati!“
Ali bilo je kasno.
Moj dečko je već izvadio telefon i počeo zvati svog najboljeg prijatelja.
„BRATE, NEĆEŠ VJEROVATI ŠTA JE OVA MOJA SINOĆ URADILA!“
Pokušala sam mu oteti telefon.
„NEMOJ SLUČAJNO DA PRIČAŠ!“
A on je kroz smijeh odgovorio:
„LJUBAVI, OVO JE PRIČA KOJA SE NE MOŽE PREĆUTATI!“
Kada smo se vratili kući, mislila sam da će sve biti zaboravljeno.
Ali nekoliko dana kasnije slavili smo rođendan njegovog brata.
Svi su sjedili za stolom kada je moj dečko ustao i rekao:
„Ljudi, imam jednu zanimljivu priču s našeg putovanja.“
Odmah sam znala šta slijedi.
„NEMOJ!“, prošaputala sam.
Pogledao me i nasmiješio se.
„Moja djevojka je toliko posebna da joj ni običan tuš nije dovoljan. Ona mora okupati i hotelsko osoblje!“
Svi su prasnuli u smijeh.
Njegova majka se toliko smijala da su joj suze krenule niz lice.
A ja sam samo spustila glavu na sto.
Od tada, kad god negdje putujemo, moj dečko prvo uđe u kupatilo, pogleda sve slavine i ručice i kaže:
„LJUBAVI, MOLIM TE, OVAJ PUT KUPAMO SAMO SEBE!“ 😂
I znate šta je najgore?
Prošlog mjeseca me zaprosio!
Kada sam rekla „DA“, izvadio je prsten, stavio mi ga na ruku i šapnuo:
„SAD KAD SI PRISTALA, SAMO TE MOLIM JEDNO – NA MEDENOM MJESECU NE DIRAJ NIKAKVE RUČICE!“ 🤣❤️
Toliko sam se smijala da sam skoro zaboravila da me upravo zaprosio.
Danas se i sama smijem toj nezgodi.
Ali jednu stvar sam naučila za cijeli život:
AKO U HOTELSKOM KUPATILU VIDITE NEKU ČUDNU RUČICU, PRVO PITAJTE ČEMU SLUŽI! 😂
Jer nikada ne znate ko se nalazi s druge strane zida!
❤️ KRAJ PRIČE!
😂 A SADA ISKRENO RECITE:
DA LI BISTE I VI IZ RADOZNALOSTI POVUKLI NEPOZNATU RUČICU ILI BISTE JE OSTAVILI NA MIRU? 😱
👇👇👇 PIŠITE U KOMENTARIMA! A AKO STE NEKADA DOŽIVJELI SLIČNU BLAMAŽU NA PUTOVANJU, PODIJELITE JE S NAMA! 😂❤️