💔 NASTAVAK PRIČE – MISLIO JE DA JE NJEGOV BMW VREDNIJI OD MENE, ALI NIJE ZNAO JEDNU STVAR! 😱👇👇👇
Ali kada smo stigli ispred restorana, dogodilo se nešto zbog čega sam shvatila da ono što je rekao u automobilu uopšte nije bila šala.
Parkirao je svoj BMW tik ispred ulaza, pogledao me od glave do pete i rekao:
„Nadam se da nisi došla u toj haljini zato što nemaš ništa bolje.“
Ostala sam zatečena.
Na sebi sam imala jednostavnu crnu haljinu, koju sam kupila prije nekoliko godina. Nije bila skupa, ali sam se u njoj osjećala lijepo.
„Šta joj fali?“, upitala sam.
„Ma ništa, samo ja obično izlazim s djevojkama koje malo više vode računa o izgledu.“
Nasmijao se.
Ja nisam.
Pomislila sam da je možda samo nespretan i da ne zna kako da se ponaša na prvom sastanku.
ALI ONO ŠTO JE USLIJEDILO BILO JE JOŠ GORE.
Ušli smo u restoran.
Konobar nas je ljubazno pozdravio i odveo do stola.
Čim smo sjeli, moj pratilac je spustio ključeve BMW-a na sto, tako da ih svi mogu vidjeti.
„Znaš“, počeo je, „ja sam dosta postigao za svoje godine. Imam svoj stan, dobar automobil i odličnu platu. Nije lako pronaći djevojku koja može pratiti moj stil života.“
„A kakvu djevojku tražiš?“, upitala sam.
„Pa, neku koja dolazi iz dobre porodice. Da ima nešto svoje. Ne volim kada se djevojke lijepe za mene zbog novca.“
Skoro sam se nasmijala.
Čovjek koji je deset minuta ranije ispitivao kakve automobile voze moji roditelji sada je pričao o djevojkama koje jure novac.
„A šta je za tebe dobra porodica?“, upitala sam.
„Pa zna se. Uspješni roditelji, dobra kuća, malo ozbiljniji automobili. Ne možeš baš sve ljude stavljati u isti koš.“
Tada sam odlučila da ga malo ispitam.
„A šta ako ti kažem da moji roditelji žive skromno, da mama radi u prodavnici, a tata je običan majstor?“
Pogledao me razočarano.
„Stvarno?“
„Da. Zašto?“
„Ma ništa. Samo sam mislio da je drugačije, po onoj kući i automobilima u dvorištu.“
Nisam odgovorila.
Konobar je donio jelovnike.
Naručila sam tjesteninu, a on najskuplji odrezak.
Tokom večere neprestano je pričao o novcu, poslovima, skupim satovima i ljudima koje poznaje.
Nijednom me nije pitao šta volim, čime se bavim ili kakvi su mi planovi.
A onda je stigao račun.
I TU JE POKAZAO SVOJE PRAVO LICE.
Konobar je spustio račun na sto.
Moj pratilac ga je pogledao i rekao:
„Pa dobro, valjda ćemo podijeliti?“
„Naravno“, odgovorila sam.
Nisam imala problem s tim da platim svoj dio.
Ali tada je dodao:
„Znaš, neke djevojke očekuju da muškarac sve plaća samo zato što vozi dobar automobil.“
Izvadila sam novčanik i platila svoj dio.
On je gledao u moju karticu.
„Čekaj, ti imaš tu bankovnu karticu?“
„Imam. Zašto?“
„Ma ništa. Mislio sam da radiš neki običan posao.“
„A šta je loše u običnom poslu?“
Slegnuo je ramenima.
„Ništa, ali znaš kako je. Nisu svi isti nivo.“
Tada sam shvatila da je vrijeme da završim sastanak.
„Mislim da je najbolje da krenemo.“
Na putu do automobila ponovo je počeo pričati o svom BMW-u.
„Znaš koliko vrijedi ovaj auto?“
„Ne znam.“
„Skoro 40.000 eura. Nije to mala stvar.“
„Lijepo“, odgovorila sam.
„A tvoj Clio? Koliko on vrijedi? Tri, četiri hiljade?“
„Otprilike.“
Nasmijao se.
„Pa dobro, svako vozi ono što može sebi priuštiti.“
Pogledala sam kroz prozor i odlučila da mu više ništa ne objašnjavam.
Kada smo stigli ispred moje kuće, ugledao je crni Mercedes parkiran u dvorištu.
„Čiji je ono Mercedes?“, odmah je upitao.
„Moj.“
Nasmijao se.
„Ma daj, ozbiljno te pitam.“
„Ozbiljno ti odgovaram.“
Okrenuo se prema meni.
„Čekaj, ti imaš Mercedes, a voziš Clio?“
„Da.“
„Zašto, pobogu?“
„Zato što mi Clio odgovara za svakodnevne obaveze. Mali je, malo troši i lako ga parkiram.“
Nekoliko sekundi me gledao.
A onda je rekao:
„Pa što mi nisi odmah rekla da imaš Mercedes?“
Nasmijala sam se.
„Nisi me pitao kakva sam osoba. Samo si pitao šta vozim.“
Izašla sam iz automobila.
Ali prije nego što sam zatvorila vrata, dobacio je:
„Čekaj, čime se ti zapravo baviš?“
Okrenula sam se.
„Vodim porodičnu firmu.“
„Kakvu firmu?“
„Građevinsku.“
Oči su mu se raširile.
„Čekaj… Kako se prezivaš?“
Rekla sam mu.
U TOM TRENUTKU NJEGOV OSMIJEH JE NESTAO.
„Ti si kćerka vlasnika one građevinske kompanije?“
„Jesam.“
Počeo je nervozno da se smije.
„Pa što nisi rekla? Znaš, ja sam se samo šalio ono za Clio.“
„Znam“, odgovorila sam. „I ja sam se nadala da se šališ.“
Krenula sam prema kapiji.
A onda je izgovorio nešto što me potpuno iznenadilo.
„Čekaj! Ja sam prošle sedmice poslao prijavu za posao u vašoj firmi!“
Zastala sam.
„Stvarno?“
„Da! Za mjesto rukovodioca prodaje. Imam razgovor u ponedjeljak.“
Pogledala sam ga.
„Pa, želim ti sreću.“
„Čekaj, ti radiš tamo?“
„Da.“
„Na kojoj poziciji?“
Nasmiješila sam se.
„JA VODIM RAZGOVORE ZA TU POZICIJU.“
Ostao je bez riječi.
Prvi put te večeri.
„Ma nemoj me zezati“, promucao je.
„Ne zezam te.“
„Pa valjda nećeš sad zbog ovoga…“
Prekinula sam ga.
„Ne brini. Tvoju prijavu će procijeniti komisija prema iskustvu i sposobnostima. Privatni sastanak nema veze s tim.“
Vidjela sam kako mu je laknulo.
Ali onda sam dodala:
„Samo se nadam da prema kolegama koji voze jeftinije automobile nećeš imati isti odnos kao prema meni.“
Nije znao šta da kaže.
Pozdravila sam se i ušla u kuću.
Mislila sam da je priča završena.
ALI PRAVO IZNENAĐENJE DOGODILO SE U PONEDJELJAK UJUTRO. 😱
Kada sam stigla u kancelariju, sekretarica mi je donijela spisak kandidata za razgovor.
Njegovo ime bilo je na vrhu.
Ali pored njega stajala je napomena:
„Kandidat traži hitan razgovor prije intervjua.“
Pitala sam sekretaricu o čemu se radi.
„Kaže da vas lično poznaje i da ima nešto važno da vam kaže.“
Uzela sam telefon i pozvala kolegu iz ljudskih resursa.
„Molim te, preuzmi današnji razgovor s tim kandidatom. Poznajemo se privatno i ne želim sukob interesa.“
Kolega je pristao.
A onda je, pola sata kasnije, na moj telefon stigla poruka.
Od njega.
„MOLIM TE, NEMOJ DA ME UNIŠTIŠ ZBOG JEDNE GLUPE VEČERI. NISAM ZNAO KO SI.“
Pročitala sam je dvaput.
A onda odgovorila:
„Upravo u tome i jeste problem. Da si znao ko sam, ponašao bi se drugačije.“
Nisam dobila odgovor.
Poslije nekoliko dana saznala sam da nije dobio posao.
Ne zbog našeg sastanka.
Komisija je izabrala kandidata s više iskustva i boljim rezultatima na intervjuu.
A onda se dogodilo nešto neočekivano.
Srela sam ga mjesec dana kasnije u prodavnici.
Ovoga puta nije bio u skupom odijelu.
Nije imao sat kojim se hvalio.
I nije pričao o automobilima.
Prišao mi je.
„Mogu li ti nešto reći?“
„Reci.“
„Bio sam kreten.“
Nisam odgovorila.
„Cijelog života sam pokušavao da izgledam uspješnije nego što jesam. Kupio sam BMW na kredit. Stan iznajmljujem. Pola plate mi odlazi na rate, a ja se ponašam kao da sam bolji od drugih.“
Pogledao je u pod.
„I onda sam upoznao djevojku koja stvarno ima mnogo više od mene, a nije imala potrebu da mi to nabija na nos.“
Nisam očekivala takvo priznanje.
„Drago mi je ako si nešto naučio“, rekla sam.
„Jesam. Samo mi je žao što sam to morao naučiti na ovaj način.“
Poželio mi je sve najbolje i otišao.
Nikada više nismo izašli zajedno.
Ali nekoliko mjeseci kasnije saznala sam da je prodao BMW i kupio polovan automobil koji je mogao normalno održavati.
Pronašao je drugi posao.
I, prema riječima zajedničkih poznanika, počeo se mnogo drugačije ponašati prema ljudima.
Možda je zaista nešto shvatio.
A možda je samo odrastao.
Ja sam nastavila voziti svoj stari Clio.
I dalje ga vozim.
Jer nikada nisam smatrala da automobil određuje koliko čovjek vrijedi.
NAJSKUPLJI AUTOMOBIL NA SVIJETU NE MOŽE SAKRITI SIROMAŠTVO KARAKTERA.
A najskromniji automobil ne može umanjiti vrijednost dobrog čovjeka.
To sam znala i prije našeg sastanka.
Samo sam tada dobila još jedan razlog da u to vjerujem.
❤️ A SADA VAS PITAM NEŠTO ŠTO ĆE SIGURNO IZAZVATI RASPRAVU!
DA LI BISTE DALI DRUGU ŠANSU MUŠKARCU KOJI VAS JE PONIŽAVAO ZBOG JEFTINOG AUTOMOBILA, A ONDA PROMIJENIO PONAŠANJE KADA JE SAZNAO DA IMATE NOVCA? 😱
DA LI JE ON STVARNO SHVATIO SVOJU GREŠKU ILI MU JE SAMO BILO ŽAO ŠTO JE IZGUBIO PRILIKU S BOGATOM DJEVOJKOM? 💔
👇👇👇 PROČITAJTE PRIČU DO KRAJA I OBAVEZNO NAPIŠITE SVOJE MIŠLJENJE U KOMENTARIMA! ŠTA BISTE VI URADILI NA NJENOM MJESTU? ❤️👇