😱 HTJELA SAM DA SE OSVETIM KOMŠINICI ZBOG MUŽA, ALI ONO ŠTO SE DOGODILO POSLIJE KAFE NIKADA NEĆU ZABORAVITI!
NASTAVAK PRIČE 👇👇👇
…uradila prije nego što sam se sjetila da ona pije isključivo gorku kafu, bez šećera i mlijeka.
U trenutku sam se sledila.
Kafa je već bila na stolu, a ona je sjedila preko puta mene, nasmijana kao da se ništa ne događa.
„Jao, izvini, zaboravila sam da ne piješ šećer“, rekla sam nervozno.
Ona me pogledala i nasmijala se.
„Nema veze, draga. Nisam ni stigla da probam.“
Osjetila sam ogromno olakšanje.
Ali onda je moj muž ušao u kuhinju.
„A, kafa! Baš mi treba jedna“, rekao je i pružio ruku prema šoljici.
Prije nego što sam uspjela reagovati, uzeo je upravo onu koju sam pripremila komšinici.
„NE!“, viknula sam toliko glasno da su oboje poskočili.
Muž me pogledao zbunjeno.
„Šta ti je, ženo?“
„Ta kafa je… hladna! Napraviću ti novu!“
Ali on se nasmijao.
„Ma kakve veze ima, znaš da ja pijem sve.“
I prije nego što sam uspjela da mu uzmem šoljicu, otpio je veliki gutljaj.
U TOM TRENUTKU MI SE SMRAČILO PRED OČIMA.
Komšinica je mirno sjedila i posmatrala nas.
Muž je spustio šoljicu.
„Nešto ti je ova kafa čudna“, rekao je.
Osjetila sam kako mi srce udara kao ludo.
„Ma… možda je do kafe. Kupila sam neku novu.“
On je napravio grimasu.
„Gorka je kao otrov!“
Komšinica se nasmijala.
„Pa rekla sam ti da ja pijem gorku.“
Muž je pogledao u nju, pa u mene.
„Čekaj, je li ovo bila njena kafa?“
Klimnula sam glavom.
„Pa što mi nisi odmah rekla?“
Nisam imala odgovor.
Samo sam stajala kao ukopana.
Nekoliko minuta kasnije komšinica je ustala.
„Hvala na pozivu, ali moram da idem.“
Ispratila sam je do vrata.
Kada smo ostale same u hodniku, okrenula se prema meni.
Osmijeh joj je nestao s lica.
„Znaš, nisam ja glupa.“
Pogledala sam je iznenađeno.
„Molim?“
„Vidjela sam kako si me gledala svaki put kada bih izašla u dvorište.“
Nisam ništa rekla.
„A vidjela sam i kako tvoj muž stalno dolazi do ograde.“
„Pa šta onda?“, odbrusila sam.
Ona je duboko uzdahnula.
„Misliš da ja želim tvog muža?“
„Ne znam šta želiš, ali znam šta on želi!“
Komšinica je nekoliko sekundi ćutala.
A onda je izgovorila nešto što nisam očekivala.
„Tvoj muž mi već mjesec dana dolazi zbog jedne sasvim druge stvari.“
Osjetila sam kako mi se stomak steže.
„Kakve stvari?“
„Zar ti stvarno ništa nije rekao?“
„Šta da mi kaže?“
Pogledala me ozbiljno.
„Mislim da bi trebalo njega da pitaš.“
I otišla je.
Zatvorila sam vrata i vratila se u kuhinju.
Muž je sjedio za stolom i gledao telefon.
„Moramo da razgovaramo“, rekla sam.
„O čemu?“
„O komšinici.“
Odmah je spustio telefon.
„Šta je s njom?“
„Zašto stalno ideš do njene ograde?“
Pokušao je da se nasmije.
„Ma, znaš… malo radim po dvorištu.“
„Nemoj me praviti budalom!“
Tada je ustao.
„Dobro. Reći ću ti.“
Sjeo je ponovo i duboko udahnuo.
„Prije mjesec dana komšinica me zamolila da joj pomognem oko jednog problema.“
„Kakvog problema?“
„Njen bivši muž je počeo da je uznemirava. Dolazio joj je pred kuću, prijetio i pravio scene.“
Gledala sam ga bez riječi.
„Zamolila me da pripazim kada sam u dvorištu. Zato sam često izlazio napolje.“
„A zašto mi nisi rekao?“
„Zato što me zamolila da nikome ne pričam dok ne riješi situaciju.“
„I ti si pristao?“
„Jesam. Nisam mislio da ćeš pomisliti nešto drugo.“
Nisam znala da li da mu vjerujem.
A onda je dodao:
„Ali postoji još nešto što moraš da znaš.“
Pogledao me pravo u oči.
„Primijetio sam da si posljednjih dana jako ljubomorna. Htio sam da razgovaramo, ali si me svaki put odbila.“
Spustila sam pogled.
„Mislila sam da ti se sviđa.“
„Ne sviđa mi se. Ti si moja žena.“
Osjetila sam stid.
Ali onda je pogledao prema šoljici na stolu.
„A sad mi reci nešto.“
„Šta?“
„Zašto si toliko viknula kada sam uzeo onu kafu?“
Krv mi se sledila.
„Rekla sam ti, bila je hladna.“
„Nije bila hladna.“
Ćutala sam.
„I nije imala samo čudan ukus. Osjetio sam nešto neobično.“
Nisam mogla da ga pogledam.
„Šta si stavila u tu kafu?“
Počela sam plakati.
Ispričala sam mu sve.
Kako sam bila ljubomorna.
Kako sam pozvala komšinicu.
I šta sam uradila s njenom kafom.
Muž me gledao kao da me prvi put vidi.
„Ti si stvarno to uradila?“
Klimnula sam glavom.
„Htjela sam da joj se osvetim.“
Ustao je od stola.
„Znači, bila si spremna da nekome daš takvu kafu samo zato što si mislila da je gledam?“
„Bila sam bijesna…“
„Bijes nije opravdanje! Mogla si je ozbiljno ugroziti!“
Nisam imala šta da kažem.
Bio je u pravu.
Zbog moje ljubomore i gluposti mogla je nastradati nedužna žena. A na kraju je tu kafu popio moj muž.
Te večeri muž je kontaktirao ljekara zbog mogućeg izlaganja nečistoći, a ja sam satima sjedila u kuhinji i plakala.
Sljedećeg jutra otišla sam komšinici.
Kada je otvorila vrata, jedva sam progovorila.
„Moram nešto da ti priznam.“
Ispričala sam joj šta sam uradila.
Lice joj je poblijedilo.
„Ti si meni stvarno htjela dati takvu kafu?“
„Jesam. I užasno se kajem.“
Dugo me gledala.
A onda je rekla:
„Znaš šta je najtužnije?“
„Šta?“
„Da si me samo jednom normalno pitala, rekla bih ti sve. Nikada nisam željela tvog muža.“
Počela sam plakati.
„Znam.“
„Ne, ne znaš. Jer da si znala, ne bi uradila nešto tako odvratno.“
Zatvorila je vrata.
Prošlo je nekoliko mjeseci.
Komšinica i ja više ne razgovaramo.
Muž mi je oprostio, ali mi je jasno rekao da će trebati vremena da ponovo stekne potpuno povjerenje u mene.
A ja sam naučila lekciju koju nikada neću zaboraviti.
LJUBOMORA MOŽE DA NAS NATJERA DA VIDIMO NEPRIJATELJA TAMO GDJE GA NEMA. ALI NAŠI POSTUPCI OSTAJU NAŠA ODGOVORNOST.
Danas me najviše boli činjenica da sam zbog vlastite nesigurnosti povrijedila dvije osobe koje mi ništa loše nisu uradile.
I kad god prođem pored komšinicine kuće, sjetim se tog dana.
Ne zbog nje.
Nego zbog sebe.
KRAJ PRIČE.
❤️ A SADA PITANJE ZA VAS:
DA LI BISTE OPROSTILI ŽENI KOJA JE IZ LJUBOMORE URADILA OVAKO NEŠTO ILI BISTE ODMAH PREKINULI SVAKI KONTAKT S NJOM? 😱
👇👇👇 PIŠITE SVOJE MIŠLJENJE U KOMENTARIMA!